Jednostavnost: povratak na početak ili korak napred?

Tržište sledeće 4 milijarde korisnika mobilnih telefona će verovatno (in my humble opinion) biti okarakterisano jednostavnošću i tehnološkom zaostalošću (ref. moja prethodna runda piskaranja na ovom blogu). Prognoze su, moglo bi se reći, sive zbog karakteristika, prvenstveno platežne moći i obrazovanja (čitaj pismenosti), populacije koja će činiti veći deo od ovih narednih 4 milijarde. Sada ću pokušati da zagolicam vašu maštu (i možda rasplamsam diskusiju) razmišljanjem na temu karakteristika hi-tech tržišta kod nas sa skupljim ulaznicama. Fokusiram pažnju na kompleksnost pojedinih uređaja tj. količinu naprednih featura kojima nas proizvođači bombarduju.

Ako pogledamo dugogodišnje trendove na tržištu tehnike, proizvođači se takmiče ko će ponuditi više funkcionalnosti i karakteristika sabijenih u što kompaktnije pakovanje (recimo da sam počeo aktivno da razmišljam o tome kada su počele najave o integraciji foto aparata odn. kamerica u mobilne telefone). Tržišna realnost nam govori da i pored niskih cena pojedinačnih komponenti, visok stepen konkurencije i tempo ove trke koja za izuzetno malo vreme čini “prethodne” generacije uređaja zastarelim, obara cene vrtoglavom brzinom čineći margine profita jednocifrenim ili, neretko, negativnim.

Nedavno istrazivanje koje je sprovelo McKinsey ukazuje na to da tržišna trka koju sam pomenuo barem delom ide u pogrešnom pravcu. Detaljno istraživanje koje je sprovedeno među 2,500 ispitanika (u Americi) pokazuje, recimo, da manje od trećine korisnika uopšte koristi napredne funkcije malih kućnih aparata i gedžeta koje poseduju. Da stvari budu zanimljivije, manje od polovine ispitanije je uopšte bilo svesno postojanja istih tih naprednih funkcija. Šta se onda ceni kod novih proizvoda? Ako gledamo tržište laptop računara i pojavu koncepta netbook-a, njegovi kupci koji su ranije posedovali laptop računar kao glavni razlog za prelazak na ovu pojednostavljenu verziju prenosivog računara navode da žele laptop koji je lakši i manji (znači težina i gabariti) dok novajlije važnost pridodaju niskoj ceni – lakoća korišćenja je primarni razlog u 16% odn. 19% slučajeva.

Prebacimo se na trenutak na percepciju vrednosti uređaja. Da li joj gomila karakteristika i funkcija doprinosi? Pa hmmm, pogađate… I ne baš. Velika većina (90%) uvek na prvo mesto stavljaju vrednosti vezane za životne stilove ispred vrednosti koje direktno ukazuju na najnovije mogućnosti gedžeta. Recimo, 90% ispitanika pitanih zašto vole određen model digitalne kamere navode kao razlog “lets me share memories with family/friends” dok samo 60% ističu kvalitet slike.

Naravno, recesija je još jedan od razloga zbog kojeg se poseže za feature-less uređajima koji su, prirodno, jeftiniji.

Pomenuto istraživanje zaključuje identifikacijom postojanja jako zanimljivog i značajnog segmenta tržišta – tržišta za jednostavne uređaje sa osnovnim funkcijama koji su 30% do 50% jefitiniji. Ono što je bitno je da se pod jednostavnim ne podrazumeva smanjenje kvaliteta komponenti i proizvodnje uz loš dizajn. Ova linija uređaja mora biti dizajnirana da bude jednostavna, a ne osakaćena varijanta top linije napravljena jefitinije (čitaj skarabudžena). Skoro sam čuo kako vlasnik top-end mobilnog telefona (koji ga, prirodno, koristi za telfoniranje i SMS) potpuno iskreno izjavljuje da je njegova percepcija tog telefona kao modnog detalja – drugim rečima, subjektivna percepcija vrednosti u velikoj većini slučajeva leži daleko od funkcionalnosti. Mislim da sam i ja bio savršeno zadovoljan sa jednom od onih Nokija za poziv i SMS sa monohromatskim ekranom kojem je baterija trajala čitavih 7 dana uz korišćenje.

Elem, da.. Tržište definitivno postoji, potrebno je da se poizvođači prilagode. Međutim ovo može biti i teže nego što se čini. Kao prvo potrebne su značajne kulturološke promene kako bi se trend trke u inovaciji kompleksnosti preusmerio na kolosek inovacije jednostavnosti. Kao drugo, da bi se postigle cene koje su 30% do 50% niže potrebno je suštinski optimizovati troškove počevši od dobavljača koji postaju deo novog proizvodnog modela. Ovo može zahtevati i upotrebu starijih komponenti koje se smatraju tehnološki prevaziđenim ali nude zadovoljavajuće, ako ne i slične, performanse.

Kakav bi ovo efekat imalo na tehničko-tehnološku inovaciju? Da li su onih 29% ispitanika kojima je najbitnije da imaju poslednju reč tehnike kao što je pokazalo ovo istraživanje dovoljni da održe stepen tehnološkog napretka gledano iz naučno-istraživačkog ugla gledanja?